Ono sa čime se srećemo svaki dan jesu uhakovani sajtovi. Mnogima se to već desilo. Probudite se jedno jutro i na web sajtu vidite recimo crveno crnu zastavu sa nekim čudnim pticama. Postavlja se pitanje šta dalje?

Prva asocijacija je vratiti backup. I obično najpametnija obzirom na što kraće vreme rešavanja problema. Ali, vraćanje backupa ne rešava problem kako su hakeri uspeli uopšte da uđu na web sajt (da li preko loše podešenog/zaštićenog hostinga ili samog web sajta).

Iako je Joomla CMS jako dobro zaštićen, naročito kada se redovno ažurira, loše napisane i zastarele komponente mogu sve to da kompromituju. Od verzije 1.6, Joomla podržava autoupdate komponenti, što je jako korisna stvar, ali na žalost, neke komercijalne komponente ovo ne podržavaju. Mnogo veći problem je sa Joomla 1.5 koja vam neće ni prijaviti da je izašao update za komponentu, čak ni ako je pronađena "rupa" u njoj.

Joomla je veoma popularan CMS (Content Management System), sa preko 50 miliona preuzimanja i verovatno više od 100 miliona web sajtova zasnovanih na njemu. Popularnost i trka sa drugim CMS sistemima je uslovila povećanje kompleksnosti i integraciju sve više i više opcija i samim tim koda u sistem. Svako takvo povećanje kompleksnosti automatski vodi do smanjenja mogućnosti kontrole i do pojavljivanja sigurnosnih rupa, koje se po otkrivanju otklanjaju kroz update-ove koje izbacuje Joomla tim.

Iako ovo zvuči strašno na prvu, open-source CMS je obično jako siguran. Naročito u Joomla slučaju kada postoji čitav security tim koji vodi računa o svemu tome. Ali treba razlikovati verzije Joomla CMS-a jer od toga zavisi stepen zaštite.